Dnevničarenje

Dok prevodim tuđe dnevničke zapise do mene ne dopire ništa osim bojazni da ne pogriješim na način na koji to činim dok pišem svoj dnevnik: nijanse su bitne, nemar nije dopušten. Nije važno što je i u tuđim dnevničkim javljanjima svaka druga faux pas: tuđe se greške ne čine tako strašnim. Moje me poklope kao gomila slonovskog izmeta. Stvar dodatno pogoršava rukopis koji je, zapravo, nogopis – zamaskirane me greške, koje svakim novim čitanjem iščešljavam van iz tog gustog spleta pisanih slova, redovito zapahnu mirisom gluposti. U slučaju dnevnika tuđa su govna, dakle, ta koja manje smrde.