Ein Geschäft mit Träumen, priča austrijske spisateljice Ingeborg Bachmann govori o prodavnici snova u koju jedna vrlo zaposlena žena slučajno uđe. Nakon što odabere san koji bi htjela kupiti prodavač kaže da naplaćuje vremenom (za dotični je san žena morala dati mjesec dana svog života). Nespremna da plati ona odlazi praznih ruku. Sutradan radnje više nema. Junakinja na kraju kaže: Nekoliko sam sedmica ležala u krevetu, privezana za njega dobročiniteljskom, skoro bezbolnom bolešću; imala sam mnogo vremena, vremena bezbolnog i bez snova. Onoga dana kada sam se dovela do toga da sam mogla nastaviti sa svojim poslom, dobih od svoje firme otkaz. Uzela sam si previše vremena i sada mi je na duže vrijeme još jednom poklonjeno vremena. Vremena za šta?
Moji su snovi poput posljednjeg (trećeg) dijela Boschovog Vrta naslada puni grozota, pa bih, kada bih naišla na prodavnicu iz priče I. Bachmann, rekla prodavaču: Dajte mi najljepši san koji imate – ne moram se iz njega ni probuditi.
U carstvu melanholije 